//
you're reading...
Stavovi - Opinions, Svi postovi - All posts

ЗАШТО ЈЕ ЗА БИХ УЛАЗАК У НАТО НУЖАН

Уколико би се и позабавили тезом о војној неутралности БиХ, морали би најприје поћи од очигледне премисе да само војно јака и економски и политички стабилна земља може бити војно неутрална. Ту је премису покојни маршал Тито довео готово до савршенства. Он је створио једну свјетски угледну и поприлично економски стабилну земљу, те упоредо с тим и једну од најреспктабилнијих војних сила у свијету, што му је уз лидерску каризму и јединство „партије и народа“ обезбједило скоро четрдесетогодишњу потпуно аутономну владавину овим просторима.

ПИШЕ: НЕЏАД АХАТОВИЋ

Трагом катагоричких теза Душана Бабића, новинара, истраживача и аналитичара изнесених у дневном листу „Ослобођење“ од 12.12.2012. у оквиру текста „Војна неутралност БиХ је најбоља опција“, најбоље осликавају колико је уствари улазак БиХ у НАТО нужан.

Господин Бабић се у свом чланку „Војна неутралност БиХ је најбоља опција“ бави разним крајностима од теорија завјере са терористичким нападима од 11. септембра, до властитих исукстава са припадницима мировних снага у БиХ, али нажалост нити у једном свом исписаном ретку не износи коначну аргументацију, осим личних запажања, зашто је за БиХ војна неутралност најбоља опција. Реферирајући се на изјаву новинара ФТВ БиХ који је у Дневнику од 28.11.2012. године у склопу прилога о обиљежавању дана ОС БиХ изрекао реченицу “Чланство БиХ у НАТО-у нема алтернативу“, господин Бабић у свом доживљају те реченице каже у закључку да је такав став погубан за земљу (БиХ) у цјелини.

Уколико би се и позабавили тезом о војној неутралности БиХ, морали би најприје поћи од очигледне премисе да само војно јака и економски и политички стабилна земља може бити војно неутрална. Ту је премису покојнимаршал Тито довео готово до савршенства. Он је створио једну свјетски угледну и поприлично економски стабилну земљу, те упоредо с тим и једну од најреспктабилнијих војних сила у свијету, што му је уз лидерску каризму и јединство „партије и народа“ обезбједило скоро четрдесетогодишњу потпуно аутономну владавину овим просторима.

Рецимо да примјер Швицарске и Шведске, које су војно неутралне земље у Европи, зорно илуструје премису да само војно и економски јаке државе могу бити и војно неутралне и држати се по страни од како Бабић каже политичких утицаја Паx Америцане. У контексту горе реченог додао бих једну илустрацију на микро плану. Наиме, Швицарска, која је много пута спомињана од стране заговорника војне неутралности и демилитаризације БиХ, производи једну од најмодернијих и уопште најбољих јуришних пушака на свијету чувену СИГ С-550/552. То је прва јуришна пушка у свијету уопште са тзв. „провидним магазинима“ од специјалних ватро-отпорних легура безбојног полимера на којима војник може у сваком тренутку видјети колико му је муниције остало у магазину. Дакле, Швицарска као држава која није ратовала преко 300 година своју војну неутралност чува праћењем и практичном примјеном најсавременијих трендова у војној производњи.

Теза о војној неутралности захтјева одговор на питање да ли Босна и Херцеговина може самостално развијати и јачати властиту војну производњу, економију уопште и одржавати политичку стабилност?

Са друге стране господин Бабић у својој тези о неутралности уопште не разматра врло важно питање: Да ли војна неутралност БиХ значи и унилатерално иступање из Бечког споразума о субрегионалној контроли наоружања, односно успостава дебаланса или дисбаланса у броју војне технике на Балкану? Ово питање као да не постоји за све оне који се залажу за демилитаризацију и војну неутралност, а представља суштинску референцу и темељ војне и политичке стабилности прошлошћу оптерећеног Балкана, као саставног дијела Европе.

Босна и Херцеговина, као дио те исте Европе, спутана лошим уставним рјешењима, прекобројном администрацијом и сложеном структуром консоцијативног друштвеног уређења, са политиком национално-територијалних подијела иницираним извана и изнутра, без темељитих реформи, није у стању да одржава политичку стабилност. Наравно, то се рефлектира и на економски развој који је успорен и усложњен услијед поремећених политичких приоритета, чији се протагонисти не баве животним стандардом грађана, већ власитим бенефицијама сазданим на потпиривању националних тензија и бајки и басни о неким мини етнички чистим „Пијемонтима“ на уштрб територије БиХ.

Интересне сфере политичког и економског утицаја на Балкану су од почетка Сиријске кризе у својеврсном покрету, а у БиХ је то видљиво управо кроз лантентну пријетњу дестабилизацијом БиХ преко све наглашенијег парадржавног дјеловања ентитета РС. Доказ томе је и иницијатива Милорада Додика о демилитаризацији БиХ и медијски излети на терен војне неутралности попут овог господина Бабића. Изгледа да се полако обликују интереси супротни од онога којег Бабић назива „Пентагоновом тољагом“ мислећи при том на НАТО. Ти интереси са неким неразумним иницјативма, оваквим чланцима и другим медијским иступима, као да све ломе и крше кроз шуму као прави аутохтони смеђи Руски медвјед, или по босански – међед.

У том контексту господин Бабић се у поменутом чланку није могао суспрегнути од врло емотивног доживљаја ослобађања хрватских генерала пред Хашким судом, а који су према његовим тврдњама били само инструмент у рукама американаца који су им дали зелено свјетло и сву потребну логистику у оквиру операције „Олуја“.

Овој констатацији се може супроставити контрастав о фактичком непостајању Војске Републике Српске и Војске Републике Српске Крајине, већ о постојању Оперативних група Војске Југославије на територији БиХ и Хрватске. Управо се ради о истој тези, јер су у систему политичког одлучивања, те у систему руковођења и командовања, а посебно у логистичком смислу ове двије војне формације биле у потпуности до краја подређене режиму Слободана Милошевића.

Било како било, Босна и Херцеговина се налази у процејпу између великонационалних хегемонија у свом непосредном окружењу и глобалистичких кретања које Бабић приписује САД-у као „светском жандару и хегемонисти“, и треба направити избор. Односно, да ли ће БиХ кренути путем неутралности и изолационизма уз руске гаранције као Србија или ће наставити да се креће ка уласку у НАТО и потпуној војној, економској и политичкој стабилности уз гаранције свих 28 чланица Западне алијансе?

За Босанце и Херцеговце пред овим избором нема дилеме, међутим, за оне који још живе нади да ће прекрајање граница силом бити некад и негдје признато, кретање према НАТО-у је неприхватљиво. Тиме нажалост показују да је за њих прекрајање и учвршћивање граница војним путем још увијек отворена опција, што је имало и има шире реперкусије на становништво и живот на овим просторима. На крају када се ове озбиљне ствари сведу на обичне животне ситуације, односно када се не дај Боже нађете у прилици да се „међед“ креће према вама, а не можете побјећи, ни у ком случају није лоше код себе имати тољагу, а посебно „Пентагонову тољагу“.

http://www.sutra.ba/novost/76428/Zasto-je-za-BiH-ulazak-u-NATO-nuzan

Advertisements

Discussion

Comments are closed.

%d bloggers like this: