//
you're reading...
Stavovi - Opinions, Svi postovi - All posts

НАПАД НА ЈЕДНУ ЧЛАНИЦУ ЈЕ НАПАД НА ЦИЈЕЛИ САВЕЗ

ДЕЈАН ШАЈИНОВИЋ, ВЕДРАНА КУЛАГА – 22.11.2013 09:00

БАЊАЛУКА – Чланом пет Вашингтонског уговора, којим је 1949. године успостављен НАТО савез, констатовано је да би напад на било коју чланицу Савеза представљао напад на цијели Савез.

Иако је овај уговор успостављен у вријеме хладног рата и борбе САД и СССР, чија је првобитна намјера била одбрана сјеверне Америке и западне Европе од Совјетског Савеза и његових савезника, недавно је овај чланпроширен и на терористичке нападе. У случају било каквог терористичког напада споља на било коју земљу чланицу, аутоматски би био активиран и члан пет Вашингтонског уговора.

Према ријечима Инес Кубуровић, портпарола Главног штаба НАТО-а у Сарајеву, члан пет је до сада био примијењен само једном – одмах након терористичких напада на САД, 11. септембра 2001. године. Истакла је да се НАТО развија и прилагођава промјенама у свијету, али циљ и мисија остају исти, односно обезбиједити да Савез остане заједница слободе, мира, сигурности и заједничких вриједности.

“У том контексту НАТО штаб Сарајево чини све што може да пружи подршку Босни и Херцеговини да се осигура дуготрајна и самоодржива сигурност и стабилност овог региона”, истакла је Кубуровићева.

Члан пет почиње констатацијом да ће се оружани напад на једну или више земаља у Европи и сјеверној Америци сматрати нападом на све и да, слиједом тога, у складу са чланом 51 Повеље Уједињених нација о праву на индивидуалну или колективну самоодбрану, свака од чланица ће помоћи нападнутим земљама.

“Таква акција укључује и употребу оружане силе са циљем враћања мира и безбједности на простор земаља чланица. О сваком нападу и свим контра мјерама које су предузете поводом напада ће одмах и без одлагања бити информисан Савјет безбједности Уједињених нација. Контра мјере ће бити оконачане када Савјет безбједности Уједињених нација предузме мјере како би био обезбијеђен међународни мир и безбједност”, стоји у члану пет уговора.

Позивањем на члан пет, земље чланице су се 11. септембра 2001. године солидаризовале са САД.

У Главном штабу НАТО-а у Бриселу нам је речено да је овај члан сам темељ цијелог Савеза, без којег би било немогуће гарантовати безбједност било којој чланици.

“Овај чланак гарантује било којој жртви напада да ће остатак алијансе прискочити у помоћ. Савезници могу пружити различите видове помоћи. Не мора значити да ће та помоћ бити војна. Конкретна помоћ зависи од реалних могућности сваке земље. На свакој чланици понаособ је да одлучи на који начин ће допринијети одбрани нападнуте чланице и о томе ће се консултовати са осталим чланицама”, наводе у Бриселу.

Иако је заједничка војна безбједност најважнија предност чланства у Савезу, постоје и друге посредне предности које су економске и политичке природе. Приласком у Савез земља страним инвеститорима показује да је у питању безбједно подручје и да су све стране инвестиције заштићене и војно и економски и политички.

Осим тога, спровођењем неопходних друштвених реформи, неопходних у процесу приступања, земља учвршћује подручје владавине права и тиме постаје и правно безбједније подручје.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Napad-na-jednu-clanicu-je-napad-na-cijeli-Savez-219152.html

Advertisements

Discussion

Comments are closed.

%d bloggers like this: