//
you're reading...
Stavovi - Opinions, Svi postovi - All posts

Оле Фауске: БиХ постала извозник безбједности

20140406175526_239002

ДЕЈАН ШАЈИНОВИЋ – 07.04.2014 08:55

Интеграција Оружаних снага БиХ је једно од највећих достигнућа у БиХ, каже Оле Фауске, замјеник команданта НАТО штаба у Сарајеву.

“На љето 2000, када сам напустио БиХ, овдје су постојале двије војске и два министарства одбране. Сада, то је једна војска и једно министарство”, навео је, истакавши да се БиХ од увозника претворила у извозника безбједности.

НН: Замјеник команданта НАТО штаба у Сарајеву није Ваша прва служба овдје. Какво је Ваше искуство у БиХ? Постоји ли икакав напредак?

ФАУСКЕ: Напредак дефинитивно постоји. Био сам овдје годину дана 1999. Много тога се промијенило набоље. Сви војници носе исте униформе, сарађују у истим јединицама. ОС се прилагођавају НАТО стандардима и БиХ сада даје подршку миру у другим земљама. Њени официри су веома успјешно учествовали у посматрачким мисијама УН-а, а полицајци су веома признати учесници у различитим мисијама УН-а у Африци. БиХ је 2000. била увозник безбједности. Сада, БиХ кроз мировне мисије извози безбједност у друге земље у којима постоји потреба. Ја мислим да је то фантастично достигнуће.

НН: Интеграција Оружаних снага обављена је уз сагласност свих и у РС и у ФБиХ. Мислим да је јединствен примјер у свијету да се тако нешто деси након тако бруталног рата. Зашто се о томе онда не говори више?

ФАУСКЕ: Ја о томе стално говорим! Нисам медијски аналитичар па не могу рећи зашто то медијима није толико занимљива прича. То је заиста велико достигнуће. Поносан сам да могу бити учесник тог процеса и велика је награда за мене свакодневна сарадња с људима који су дио тога.

НН: Кад се ради о теми НАТО-а, знате да постоје различита мишења и да је српски народ већином против чланства БиХ, док је у ФБиХ подршка значајна. Какво је Ваше искуство у разговору с људима?

ФАУСКЕ: Наравно, свјестан сам разлитих мишљења о НАТО-у. Ја сам кроз свој ангажман овдје имао прилику да се сретнем с много људи – и званичника и свих других грађана у цијелој земљи. Увијек сам примљен добро, увијек смо имали добре разговоре с људима. Некад су они емотивни, али ја то разумијем и имам велико поштовање према емоцијама тих људи. Оно што ја покушавам је да разговарам о чињеницама. Некад јесте мало теже разговарати само о чињеницама, и то је нормално јер ми смо сви људска бића. Понекад је немогуће разговарати о чињеницама без укључивања емоција. Читао сам у медијима различите извјештаје који говоре о томе да је толико и толико Срба против НАТО-а или толико и толико других за итд. Али кад ја разговарам с људима, осјећам да људи имају потребу да о томе разговарају. У таквим ситуацијама покушавам презентовати платформу с објективним чињеницама и разговарати у чему чланство може користити БиХ. И то је начин на који треба разговарати. Ми смо овдје зато што постоји одлука Предсједништва БиХ по којој БиХ жели у чланство у евроатлантским интеграцијама. И ја се у том оквиру крећем. Мој посао је да помогнем БиХ на њеном путу. Али у коначној линији, да ли ће БиХ постати чланица или не – то је одлука политичара у овој земљи.

НН: Тренутно са цивилним и војним представницима у БиХ спроводите пројект о томе како наћи начине да се увежу институције у ванредним ситуацијама. Како сте дошли на идеју да се посветите таквом пројекту?

ФАУСКЕ: Сасвим случајно. Било је говора о изазовима с којима се суочавају војни и полицијски сектор у БиХ кад су у питању ванредне ситуације. Схватио сам да ми у Норвешкој имамо доста искуства, и то болних искустава шта се дешава када нема адекватне сарадње у ванредним ситуацијама и приликом непогода. Разговарао сам с мојим (норвешким) амбасадором и они су подржали наш пројекат.

НН: Ако сам схватио, ради се о томе да се војни, полицијски и цивилни ресурси искористе у кризним ситуацијама, попут елементарних непогода?

ФАУСКЕ: Да. Важно је да с том упознамо људе у оквиру институција и да с њима подијелим искуства која сам ја стекао у својој земљи. Желим да укажем на то колико је важно да они комуницирају међусобно, дијеле информације и буду свјесни свих могућих ситуација које се могу десити и да за њих буду спремни.

НН: И како људи реагују? Чини ми се да су ове теме иначе “досадне” све док не дође до кризне ситуације која нас све “изненади”.

ФАУСКЕ: Примљени смо веома отворено. Примијетили смо да постоји жеља да се ова прилика искористи. Пројекат траје само мјесец и по и посјетили смо стотинак различитих средина. Већ сад знамо да постоји спремност да се реагује брзо и на прави начин у оквиру закона, у случају неке потребе. У неким срединама раније уопште није било сарадње, можда због чињенице да тамо није било касарни.

НН: Можете ли нам навести неки норвешки примјер како то функционише?

ФАУСКЕ: Навешћу вам примјер из властитог искуства. Командовао сам једним батаљоном у градићу на сјеверу Норвешке. Била је зима и дошло је до страшне олује у којој је нестало двоје мале дјеце. Добар пријатељ, полицајац, ме је назвао и замолио помоћ војске да помогне у потрази. Одмах сам контактирао своју команду и у року од пола сата имали смо војнике на терену које смо прикључили локалним полицијским снагама. Дјецу смо нашли у року од 15 минута и спасили смо их. Да тај полицајац није мене лично познавао, он би морао контактирати полицијску станицу, и то би ишло кроз ланац командовања до министра полиције, а онда према Министарству одбране па на ниже нивое, док би наредба стигла до мене. У том случају, ја бих највјероватније био информисан тек наредног дана. То би за дјецу нажалост било прекасно.

http://www.nezavisne.com/novosti/intervju/Ole-Fauske-BiH-postala-izvoznik-bezbjednosti-239002.html

Advertisements

Discussion

Comments are closed.

%d bloggers like this: