//
you're reading...
Stavovi - Opinions, Svi postovi - All posts, Vijesti - News

Ана Тришић-Бабић: Улазак у НАТО није одлука само странака или политичара, већ грађана, у НАТО кад као друштво сазријемо

Ви сте предсједавајућа Комисије Савјета министара БиХ за координацију  активности за прикључење НАТО-у –  шта тачно ради та Комисија и која су јој достигнућа?

Свака земља која иде ка НАТО-у има такву комисију, а ја сам на челу те комисије не због неких личних способност или посебног избора, него збох функције коју обнашам у Министарству када је Комисија прије неког времена измјештена из Министарства одбране код нас због тога што одређене реформе превазилазе ингеренције Министарства одбране. У комисији раде представници свих министарстава и агенција које раде на реформама нужним за приближавање НАТО-у и ми директно координишемо сва та тијела, доносимо смјернице за рад, дефинишемо задатке и рокове у којиам их треба извршити, комуницирмао са становништвом и са НАТО-м, али основни задатак су реформе које нам требају због приближавања НАТО- савезу и они нама дају такозване алате, па сада осим МАП-а који се често помиње и који је акциони план за пуноправно чланство, ми имамо и ИПАП или Индивидуални партнерско-акциони план јер још увијек нисмо испунили услове за МАП. један од разлога због којих ја волим НАТО је управо то што су они врло прецизни и јасни у захтјевима за разлику од, рецимо, ЕУ која је доста флексибилна и у захтјевима. Дакле ми као Комисија дефинишемо реформу коју ћемопровести и вријеме које је потребно за њено провођење и до сада смо сваки пут све што смо си задали и урадили у предвиђеном року и због тога сам поносна на тај координаиони тим и на институције јер смо до сада на крају тих задатих реформи имаи позитивнеоцјене, увијек смо на вријеме урадили све што смо себи задали јер ми на тај начин показујемо кредибилитет, да разумијемо значај тих реформи и да асмо у стању да будемопубоправни члановинеке интеграције.

Али гдје је онда запело?

Па није само око НАТО-а, него смо стали на пар различитих питања. БиХ је добила МАП, али услов да почнемо да радимо реформе кроз МАП је био да непокретну војну имовину, те 63 неперспективне локације, укњижимо на државу, а ми то нисмо урадили  јер су лидери политичких партија потпсали такозвани мартовски договор који предвиђа да на исти начин и заједно буду ријешене и државна и војна имовина и така смо сами себи свезали руке јер НАТО занима искључиво непокретна војна имовина, а државне имовине је много  више и она је много сложенија за ријешити. Но без обзира на одлагање, ту је много урађено: војна имовина је пописана и Предсједништво је усвојило тај списак. Но у јавности се ствара погрешно убјеђење да ми чим укњижимо ту имовину улазимо у НАТО, а нама када то завршимо тек предстоји посао који је у Хрватској трајао седам година, у Албанији 9 година, а Македонија је све завршила, али је због противљења грчке и даље само на позивници. Дакле, када укњижимо имовину требаће још мног времена до чланства.

Да, али је чињеница да неможемо почети и да нам се то везивање руку често понавља, да договори партија ванинституција блокирау институције?

Па свакако је најскупје изгубљено вријеме, а исто је са пресудом у предмету Сејдић и Финци иако и ту постоји погрешно убјеђење да чим проведемо ту пресуду постајемо чланица ЕУ, а заправоми тада добивамо право да аплицирамо за кандидата за чланство.

Али никако да завршимо ту прву фазу па земља стоји у мјесту и то људе  плаши?

То је тачно, али то вријемеможемо да искористимо да људе припремимо на болне реформе и медији ту могу много да направе. Све земље су прошле кроз њихи што будемо спремнији за њих биће лакше када дође до њих. Дакле битно је да прву реформу проведемо,да је искомуницирамо са грађанима и чим се тај договор дефинише, а ми не можемо мимо политичких партија јер оне су факат и дио демократије, а за њу смо се борили, дакле када све подредимо нама, а не да користимо за некаква кочења, а мислим да ће се то врло брзо десити, процес ће кренути и биће га немогуће зауставити. Мени је жао што све овонисмо раније  напраивли јер ми смо били нека врста миљеника међуанродне заједнице, све земље су биле добронамјерне према БиХ и били смо испред свих земаља у региону, могли смо много даље стићи, али смо стали и то ми је жао.

Аи шта се десило? Ево напримјер 2009-те године  је предсједник СНСД-а Милорад Додик у интервјуу за СТАРТ БиХ рекао да ће БиХ бити у НАТО-у за пет година и да у РС нема дилеме око присутпања тој интеграцији,  а сада опет имамо захтјев за референдум и противљење придруживању НАТО-у.

Само да вас подсјетим да је још 2005-те неко рекао да ће БиХ 2014 сигурно бити у НАТО-у, на сто година почетка првог свјетског рата и тај неко је био зложен стубу срама јер ко ће чекати 2014-ту, надали смо се да смо већ 2010-те унутра, али те бројке су опасна игра. Вјерујем да је у тренутку када је предсједник РС и СНСД-а ово рекао то тако изгледало.

Али не говоримо о годинама, него о томе да је тада речено да немапотребе за референдумом, а сада имамо врло гласне захтјеве за њим?

Генерално, ја не кријем своју личну проврженост НАТО-у и мислими да је добро да будемо пуноправна чланица јер смо окружени чланицама, са Хратском имамо границу дугу 1.100километара, имамо НАТО у БиХ, учествујемо у међународним акцијама у оквиру НАТО- снага, видимо Украјину и колико је битно да је земља члан неке интеграције, али БиХ у НАТО не може увести нико  појединачно, ни ја, ни господин Додик, ни било који политичар који каже да ми хоћемо или нећемо НАТО, него тек када као друштво сазријемо и када схватимо да нам је НАТО битан,  тек тада можемо ући, а БиХ има званичну одлуку Предсједништва БиХ које је задужено за одбрамбену политику и које је поднијело захтјев за чланство уНАТО-у, али НАТО тражи,  то је чињеница, неку врсту изјашњавања грађанства о уласку у ту интеграцију.  У Црној Гори рецимо реформе иду јако добро, али грађани још не желе НАТО.  Дакле за НАТО је битно да је то искомуницирано са становништвом и не можемо не примјетити да сада,  када разговарамо о НАТО-у, посебно у РС, имамо сасвим нову ситуацију за разлику од прије три године  – прича о НАТО је постала сасвим легитимна тема док је то раније био табу, поготов у РС и то је било с разлогом јер то су историјске чињенице и српска популација је била осјетљива на то  питање, али и ту је све мање емоција, имате генерацију младих људи који на то гледајус асвим другачије и све чешће се питања своде на шта добивамо, а шта губимо с тим чланством.

Каква је онда Ваша процјена око уласка БиХ у НАТО?

Када као друштво будемо у стању да уђемо, али битно је да идемо према НАТО-у, тај процес је кренуо и он је незаустављив,  много је већ урађено, доста реформи је компатибилно са онима за ЕУ, подударају се и када урадимо једно урадили смо и друго и вјерујем да ћемо бити и у НАТо и у ЕУ. Оно што би мене радовало и због чега сам ушла у политику јесте да дам свој допринос да сви брже сазријевамо и да  пратимо токове  и ЕУ и НАТО-а и мислим да то заслужујемо и да можемо пуно својих искустава пренијети свијету.

Само што сада сазријевамо много спорије него прије десет година?

Могли смо и брже, али с оним што смо прошли и што нам се десило можемо да будемо поносни на себе јер смо стрпљиви и толерантни и није БиХ онаква каква се приказује јер послије потписивање дејтонског мировног споразума ми смо се доста брзо почели опорављаит, ни је ибло крупних инцидената, заправо  брзо смо рестартовали систем унутар БиХ и показујемо да без обзира на све једно зрели друштво.

Advertisements

Discussion

Comments are closed.

%d bloggers like this: