//
you're reading...
Stavovi - Opinions, Svi postovi - All posts, Vijesti - News

У БАЊА ЛУЦИ ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА: ”65 ГОДИНА НАТО-А: МИР, СИГУРНОСТ И РАЗВОЈ У ЕВРОПИ”

09. јуна 2014. године је у Банском двору у Бањој Луци одржана конференција ”65 година НАТО-а: мир, безбједности развој у Европи”. У раду конференције учествовали су експерти из области сигурности и медија, представници Министарства иностранихпослова и Министарства одбране БиХ те чланови дипломатског кора у Босни и Херцеговини.

Уводничар је био Damon Wilson, извршни потпредсједник Атлантског савјетаСАД-а. Wilson је експерт за питања НАТО-а, америчко-европске односе и област одбране и сигурности. Прије него што се придружио Атлантском савјету Wилсон је био савјетник за спољнуполитику америчког предсједника и директор Европског одјела у Савјетуза националну безбједност. Wilson је говорио о односу НАТО-а према Босни И Херцеговини и условима који су потребни да би Босна И Херцеговина наставила интеграционипроцес.

nato-banjaluka2

 

У првој панел дискусији, на којој је било ријечи и о протеклих 65 година НАТО-а, поред Wilsona је говорила И Ана Тришић-Бабић, замјеница министра иностранихпослова БиХ. Тришић-Бабић је нагласила нужност политичког договора у Босни И Херцеговини, који је нужан да би Босна И Херцеговина почела примјењивати Акциони план за чланство. Оле Фауске, замјеник команданта НАТО штаба у Сарајеву нагласио је да су до сада постигнуте значајне реформе на путу ка НАТО-у, а најзначајнија је формирање Министарства одбране БиХ и јединствених Оружаних снага БиХ. На панелу је истакнуто да су захваљујући томе Оружане снаге БиХ дале немјерљив допринос у спашавању људских живота у недавним трагичним поплавама које су погодиле Босну И Херцеговину.

На другом панелу, који се бавио проширењем НАТО-а након 1989, говорили су Ангел Ангелов, амбасадор Бугарске у БиХ, Andrzej Krawczyk, амбасадор Пољске у БиХ, Давор Божиновић, бивши минситар одбране Републике Хрватске, Драган Пејановић, секретар МУП-а Црне Горе и бивши шеф Комуникацијског тима Владе ЦГ за НАТО интеграције И Јелена Милић, директорица Центра за евроатлантске студије из Београда.

Источноевропски дипломати и регионални експерти представили су искуства својих земаља након учлањења у Савез, као и током приступног процеса. Истакнули су предности ступања у чланство НАТО-а, које су помогле у томе да се учврсти мир у Европи. Захваљујући томе, дошло је до пораста страних инвестиција И развоја економија тих земаља. Драган Пејановић је нагласио чврсту опредијељеност Црне Горе да ускоро постане чланица НАТО-а, док је Јелена Милић говорила о политици војне неутралности Србије, али И о механизмима сарадње између те земље И НАТО-а.

Изазове који стоје пред Босном и Херцеговином на путу ка НАТО-у те потенцијалне бенефите анализирали су угледни домаћи стручњаци на трећем панелу, Зоран Шајиновић, помоћник министра одбране БиХ за међународну сарадњу, Вилдана Селимбеговић, главна И одговорна уредница Ослобођења, Жељко Копања, директор НИГД “ДНН” испред Независних новина, и Горан Прањић из Одсјека за НАТО из Министарства вањских послова БиХ.

Значајан допринос у отвореној дебати дали су студенти И професори Бањалучког универзитета.

 

Nato clanak

 

Nato clanak 2

http://www.atlantskainicijativa.org/bos/index.php/aktuelnosti-nato/7295-u-banja-luci-odrzana-konferencija-65-godina-nato-a-mir-sigurnost-i-razvoj-u-evropi.html

 

Konferencija 65 godina NATO-a: Mir, sigurnost i razvoj u Evropi: Politika glavni izazov

U saradnji Atlantske inicijative Sarajevo, Centra za međunarodnu saradnju Banja Luka, Nezavisnih novina i Oslobođenja, a uz pokroviteljstvo Ambasade SAD-a u BiH i potporu Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Banjoj Luci jučer je održana konferencija “65 godina NATO-a: Mir, sigurnost i razvoj u Evropi”.

Evroatlantska integracija podrazumijeva reforme i aktivnosti u svim oblastima društva

Eksperti iz oblasti sigurnosti i medija, kao i političari i predstavnici diplomatskog kora govorili su o NATO-u, njegovoj ulozi u odbrambenoj politici država članica Alijanse, te izazovima i perspektivama BiH na putu ka članstvu.

Uvodničar Dejmon Wilson, izvršni potpredsjednik Atlantskog vijeća SAD-a, te ekspert za pitanja NATO-a, naveo je da je strateški cilj BiH ući u NATO. Iz tih razloga, kazao je, značajno je što se vrijeme održavanja ove konferencije poklapa s terminom kada se o istom pitanju razgovara u Bruxellesu i Washingtonu.

Traženje odgovora

– Ozbiljne debate o pridruživanju BiH NATO-u su važne i one doprinose boljem shvatanju i percepciji javnosti šta je NATO. Postoji mnogo pogrešnih koncepcija šta je NATO i nejasnoća o tom pitanju, pa treba naglasiti da je to suštinski odbrambena alijansa, koja okuplja narode i nacije kako bi se poštovao zakon i odbranila demokratija, kazao je Wilson, te dodao kako je ključni razlog njegovog dolaska na konferenciju “briga da BiH ne zaostane na tom putu u odnosu na ostatak regiona”.

– Ovo u suštini nije priča BiH i NATO, nego traženje odgovora da li BiH želi da gradi bolju budućnost za svoje naraštaje, naglasio  je Wilson.

Ole-Asbjørn Fauske, zamjenik zapovjednika NATO-štaba u BiH, podsjetio je da je na temelju odluke Predsjedništva BiH NATO pozvan da uspostavi štab u BiH, koji već niz godina pomaže državi na putu integracija.

– Moj posao kao vojnika je da, prije svega, pružim pomoć i asistenciju u oblasti koja se tiče sigurnosnog sektora i sektora odbrane. Evroatlantska integracija podrazumijeva reforme i aktivnosti u svim oblastima društva. I moram naglasiti veliki napredak koji su napravili Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH ka mogućem članstvu u NATO. Preostaje još dosta toga što se mora uraditi u drugim sektorima, ali kako ja vidim stvari, glavni izazovi postoje na političkoj razini, a manje na onome što je u nadležnost Ministarstva i OSBiH, podvukao je Fauske.

Thomas Mesa, vršilac dužnosti zamjenika ambasadora SAD-a u BiH, rekao je da je dugoročna praksa američke ambasade da pomaže i promoviše put BiH ka EU, a naravno i NATO.

– Zadovoljstvo nam je da učestvujemo u organizaciji ovog događaja i raspravljamo o svim pitanjima i razmotrimo sve aspekte članstva u NATO. Značajno je da organizujemo otvorenu i iskrenu debatu šta je to NATO i na koji način će doprinijeti budućnosti BiH, istakao je Mesa.

Neozbiljna država

Nerzuk Ćurak, predstavnik Atlantske inicijative, naglasio je da je pitanje NATO-a u smislu njegovih vojnih intervencija najmanje bitno kada se govori o pristupanju BiH ovoj alijansi.

– To je pitanje vrijednosne orijentacije društva, podvukao je Ćurak, dodajući da je malo neozbiljna i nevjerodostojna država koja na najvišoj instanci vlasti donese odluku da su strateški ciljevi ulazak u NATO i članstvo u EU, a onda nekoliko godinama dezavuiše i relativizira te odluke.

– Sada mi se čini, mada veoma fragmentirano i u naznakama, da unutar struktura Republike Srpske postoje podjele oko podrške za članstvo BiH u NATO i figuriranja ka Rusiji. Dijelim mišljenje da će RS generalno pratiti liniju Srbije, a drugo je pitanje koliko je to dobro ili loše, kazao je Ćurak.

http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/konferencija-65-godina-natoa-mir-sigurnost-i-razvoj-u-evropi-politika-glavni-izazov

 

NATO доноси мир и развој

NATO доноси мир и развој10.06.2014 15:52 | Драгана Келеч

Бањалука – Улазак у NATO свим земљама доноси мир, стабилност и економски раст, што очекује и БиХ ако постане чланица.

Поручено је то јуче на конференцији “65 година NATO-а: Мир, безбједност и развој у Европи”, која је одржана у Бањалуци.

Извршни потпредсједник Атлантског савеза САД са сједиштем у Вашингтону Дамон Вилсон је рекао да није тачно да ће РС нестати уласком БиХ у NATO, који признаје РС као дио БиХ. Он је рекао да постоји погрешна перцепција о овом савезу, те да је он пуно више од војног, јер искуства земаља која приступају NATO-у показују позитивне помаке у економији и уопште општој ситуацији у земљи.

– Потребно је много година да БиХ приступи NATO-у – рекао је

в. д. замјеника амбасадора САД у БиХ Томас Меса.

Замјеник команданта NATO штаба у Сарајеву Оле-Асбјорн Фауске нагласио је да је тежиште активности у овом тренутку помоћ БиХ и да чланство у NATO захтијева реформе у многим областима. Говорећи на панелу ” NATO од 1949. до данас – политички, сигурносни и економски ефекти на државе чланице”, замјеник министра спољних послова БиХ Ана Тришић-Бабић нагласила је да је улазак у NATO савез за све земље имао исти ефекат, односно мир, стабилност и економски раст. Директор “Независних новина” Жељко Копања је говорећи на панелу “Босна и Херцеговина и NATO ” истакао да је очигледно да у БиХ постоји дилема NATO, да или не и да је његов одговор “да”, али да је због историјске специфичности БиХ он у мањини која се изјашњава за атлантске интеграције БиХ.

– Добио сам резултате истраживања са питањем да ли подржавате учлањење БиХ, а самим тим и РС у NATO уколико би сутра био расписан референдум. Резултат тог гласања је да би девет одсто гласало за, 66 одсто против, 15 одсто не би гласало и десет одсто не зна – казао је Копања.

Он је додао да се БиХ уласком у NATO може ресетовати.

– Може у економском и у образовном смислу просперирати, може ући у цивилизацијски круг земаља којима она објективно и припада, уколико смогнемо снаге да извршимо реформе и кренемо брже ка атлантским интеграцијама – истакао је он.

На конференцији су ставове изнијели експерти из области безбједности и медија, политичари и представници дипломатског кора. Домаћи стручњаци из области безбједности и медија фокусирали су се на интеграцију БиХ у NATO-у и бавили се анализом изазова тог процеса. Конференцију су организовале Атлантска иницијатива, Центар за међународне односе, “Независне новине” и “Ослобођење”.

Приступ

Жељко Копања је казао да он има и лоше искуство када је у питању NATO и да му ничим не може бити оправдано да је током бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије убијено 16 његових колега.

– Међутим, када разговарате са неким Нијемцем и он ће вам рећи да је и њих NATO бомбардовао. Дакле, на једној страни је емотивни приступ проблему, а на другом је рационални. Због будућности своје дјеце, унучади и генерација које долазе сматрам отворена врата NATO-а као историјску шансу српског народа, али и свих народа на Балкану – истакао је Копања.

http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/NATO-donosi-mir-i-razvoj/155480.html

 

Nakon konferencije u Banjoj Luci: Bolje za stolom, nego na meniju

Članstvo u Sjevernoatlantskom savezu donosi mir, demokratske vrijednosti i mogućnosti za ekonomski razvoj. To je dokazano kroz šest i po decenija dugu historiju ovog vojno-političkog saveza o kojoj je u ponedjeljak razgovarano u Banjoj Luci na konferenciji “65 godina NATO-a: mir, sigurnost i razvoj u Evropi”, na kojoj je glavni uvodničar bio Damon Wilson, izvršni potpredsjednik Atlantskog vijeća SAD-a, sa sjedištem u Washingtonu.

Foto: A. ČAVIĆ | Učesnici skupa u Banskom dvoru
Foto: A. ČAVIĆ | Učesnici skupa u Banskom dvoru

 

On je izrazio bojazan da Bosna i Hercegovina ne zaostane na putu reformi i članstva u euroatlantskim asocijacijama u odnosu na ostale zemlje regiona.

– Strateški cilj Bosne i Hercegovine jest da se razgovara o tome kako doći do članstva u tom vojnom savezu, a ozbiljna debata je preduvjet tome. Ovaj skup posvećen je pitanju da li BiH gradi kvalitetniju budućnost za generacije koje dolaze. Ukoliko BiH želi tu budućnost, njen put ka NATO-u i Evropskoj uniji će biti olakšan, rekao je Wilson.

Bez emocija

Prije nego što se pridružio Atlantskom vijeću SAD-a, Wilson je bio savjetnik za vanjsku politiku američkog predsjednika i direktor Evropskog odjela u Vijeću za nacionalnu sigurnost. Njegov dolazak u Bosnu i Hercegovinu govori koliku pažnju u SAD-u pridaju euroatlantskim integracijama BiH i zastoju na tom putu.

Zamjenica ministra vanjskih poslova BiH Ana Trišić-Babić, koja je bila jedan od panelista, kazala je da osuđuje NATO bombardovanje Srbije, ali da je ona za ulazak BiH u Sjevernoatlantski savez zbog prosperitetne budućnosti koju to donosi. Uvijek je bolje, smatra Trišić-Babić, biti za stolom na kojem se odluke donose “nego na meniju”. Izrazila je zadovoljstvo održavanjem konferencije u Banjoj Luci, naglasivši da je ovo prvi put da se o toj temi razgovara na skupu otvorenom za javnost, argumentovano i bez emocija. Sudionici debate su bili i banjalučki studenti, koji su postavljali pitanja o tome šta bi zapravo članstvo u NATO-u donijelo BiH i koji su rizici od toga. Najveći rizik bio bi da zemlja ne uđe u NATO, odgovorio im je Goran Pranjić iz Ministarstva vanjskih poslova BiH.

Zamjenik komandanta Štaba NATO-a u Sarajevu Ole-Asbjørn Fauske, koji je bio jedan od panelista, podsjetio je da NATO djeluje u BiH već nekoliko godina i pomaže našoj zemlji na putu ka euroatlantskim integracijama.

Iskustva članica

Sjevernoatlantski savez je doživio ekspanziju nakon pada berlinskog zida 1989. i danas ima 28 članica. O tome šta je članstvo u NATO-u donijelo njihovim zemljama, govorili su ambasador Bugarske u BiH Angel Angelov, ambasador Poljske u BiH Andrzej Krawczyk i bivši ministar odbrane Hrvatske Davor Božinović. Sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore i nekadašnji šef Komunikacijskog tima Vlade CG za NATO-integracije Dragan Pejanović naglasio je da se Crna Gora odlučila na put ka euroatlantskoj porodici prosperitetnih zemalja i da se nalazi nadomak ulasku u Alijansu.

Na skupu su govorili i Zoran Šajinović, pomoćnik ministra odbrane BiH, Vildana Selimbegović, glavna i odgovorna urednica Oslobođenja, i Željko Kopanja, vlasnik i direktor Nezavisnih novina.

Konferenciju su organizovali Atlantska inicijativa iz Sarajeva, Centar za međunarodne odnose iz Banje Luke, Nezavisne novine i Oslobođenje. Sponzor je bila Ambasada SAD-a u BiH, a Ministarstvo vanjskih poslova BiH je pružilo podršku.

Vojna neutralnost Srbije

Politiku vojne neutralnosti Srbije i njen odnos s NATO-om analizirala je Jelena Milić, direktorica Centra za evroatlantske studije iz Beograda. Naglasila je da je Srbija članica NATO-ovog programa Partnerstvo za mir, zahvaljujući kojem je modernizirala svoju vojsku i povećava učešće u mirovnim misijama u svijetu.

– Srbija je jedina zemlja regiona koja nije izrazila želju ili plan da u  budućnosti bude članica NATO-a, već je optirala za vojnu neutralnost. Način na koji je to uradila bio je sporan. To je bilo bez javne i stručne debate. Kako vreme odmiče, vidi se da je srpska ideja neutralnosti dosta različita od austrijske i švedske. Glavni povod za takvu odluku je, naravno, politika prema Kosovu. Interesantno je da se ona ne menja ni posle Briselskog sporazuma, kazala je ona.

http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/nakon-konferencije-u-banjoj-luci-bolje-za-stolom-nego-na-meniju

Advertisements

Discussion

Comments are closed.

%d bloggers like this: