//
Članice

 ZEMLJE ČLANICE NATO-A 

Datum pristupanja Članice
04. april 1949 Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Velika Britanja, SAD
18. februar 1952. Grčka, Turska
09. maj 1955. Njemačka
30. maj 1982. Španija
12. mart 1999. Češka, Mađarska, Poljska
29. mart 2004. Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Slovenija
01. april 2009. Albanija, Hrvatska

ScreenHunter_44 Mar. 21 12.44

ScreenHunter_46 Mar. 21 12.53

Колективна одбрана

20090326_090317-euro-atl-secu_rdax_270x177

Алијанса функционише на принципу да безбједност сваке појединачне земље чланице зависи од укупне безбједности свих њих. Ако је угрожена безбједност било које од њих, то има утицаја на све чланице. Потписивањем Вашингтонског уговора, оснивачке повеље НАТО-а, свака држава-чланица се обавезала у односу на друге чланице, да ће поштивати овај принцип, дијелећи ризике и одговорност као и погодности које пружа колективна одбрана. Наставак….

Трансатлантска веза

nrd2392-i1

Потписивање Вашингтонског уговора 1949. године представља догађај без преседана у новијој историји. То не само да је умањило ризик од спољне агресије већ је и постепено зближило водеће европске земље које су у прошлости често ратовале једне против других, елиминишући ризик могућег будућег војног сукоба између њих. Уствари, оне су постале међусобно зависне, дијелећи опште питање безбједности, што им је омогућило да ефикасно сарађују на многим другим пољима унапређујући своје благостање. Наставак….

Švedska i Finska zbog Rusije na putu za NATO?

02.04.2014

Ruska aneksija Krima je Švedsku i Finsku nagnala da razviju svoje obrambene opcije. Jedna od njih bi bila pristup NATO-u. No, hoće li do toga doista doći, ovisi o Rusiji, kažu sigurnosni stručnjaci.

0,,15890798_303,00

 

Švedska i Finska su uznemirene zbog ponašanja velikog istočnog susjeda. Zbog ruske aneksije Krima u ove dvije, dosad neutralne, skandinavske zemlje, pokrenuta je široka društvena rasprava o preispitivanju obrambenog statusa. Švedski potpredsjednik Jan Björklund je potaknuo raspravu još početkom ožujka tražeći novo definiranje obrambenog principa Švedske. I to kroz ulazak u NATO savez. Švedska i Finska su dosad sudjelovale na manevrima postrojbi NATO-a, ali su demonstrativno inzistirale na svojoj neutralnosti i ostanku izvan vojnog saveza. Nastavak ….

ДИСКУСИЈЕ У ШВЕДСКОЈ И ФИНСКОЈ ОКО УЛАСКА У НАТО (на енглеском)

11.09.2013

HELSINKI — Finland’s Armed Forces’ commander in chief, President Sauli Niinistö, has entered the debate over whether the Nordic nation should join NATO as a long-term solution to meeting its future defense needs.

The Finnish NATO debate mirrors a similar and even more robust discussion in neighboring non-aligned Sweden, where a number of government and opposition parties see closer ties and membership in the alliance as pivotal to bolstering the country’s overall defense capability and guaranteeing long-term security in the face of Russia’s rearming in the High North.

swedish_army_soldiers_forces_in_Afghanistan_001

The NATO debates in Finland and Sweden are taking place against a backdrop of cost-reduction-driven military reform programs. While these are designed to create more compact, modernized and cost-efficient fighting forces, military chiefs are faced with falling or stagnating budgets, which are straining the ability to maintain core units and fund procurement programs.

In Niinistö’s view, while Finland should keep the door open to NATO membership, the preferred solution is to build a stronger national defense capability outside of any military alliance.

“There are some who believe that NATO membership can replace a strong national defense capability. We must as a nation be able to look after ourselves, whether or not we are in an alliance,” Niinistö said at a news conference here. “It is a fundamental asset to have a strong national defense.” Read more ….

James Stavridis, vrhovni zapovjednik snaga NATO-a u Europi o transtatlantskom savezništvu

20. ožujka 2013.

U Američkom senatu u utorak je održano svjedočenje admirala Jamesa Stavridisa, vrhovnog zapovjednika snaga NATO-a u Europi i američkog europskog zapovjedništa (USEUCOM).

Uz Stavridisa pred odborom za oružane snage svjedočili su i general zbora John Kelly, zapovjednik Južnoameričkih snaga SAD-a (USSOUTHCOM) te general zbora Charles Jacoby, zapovjednik sjevernoameričkih snaga SAD-a (USNORTHCOM) i sjevernoameričkog zračnog zapovjedništva (NORAD).

U svom sedmom dosadašnjem svjedočenju pred senatom i vjerojatno posljednjem s obzirom na skoro planirano umirovljenje Stavridis je govorio o odnosu sa europskim saveznicima, Siriji, proturaketnom štitu i drugim pitanjima.

U odnosu na balkansku regiju zapovjednik snaga NATO-a u Europi rekao  je kako se na Balkan zaboravlja iako se radi o važnoj regiji. Govorio je i o iznimnom napretku koji je postignut, oslikavši to činjenicom kako se prije 15 godina radilo o krvavom ratu dok se sada krize rješavaju “telefonom”. Kazao je to oslikavajući veliki napredak u odnosu Kosova i Srbije. Nastavak ….

Advertisements

Comments are closed.

%d bloggers like this: